Mnogo toga se dešavalo i menjalo u
psihoanalitičkoj teoriji za vreme Frojdovog života i u samom Frojdovom
shvatanju psihoanalize kao psihoterapije i teorije ličnosti. Postoje mišljenja
da je Frojd vremenom postajao sve spekulativniji i da su se njegova razmatranja
o poreklu, sklopu i dinamici psihičkog života (metapsihologija) sve više
udaljavala od empirijske osnove dobijene kroz klinički rad s pacijentima. Mnogi
savremeni psihoanalitičari vide Frojda kao glavnu prepreku za razvoj
psihoanalize zbog svoje nepopustljivosti i beskompromisnosti kada su u pitanju
bile osnovni pojmovi metapsihologije i bazični principi psihoanalitičke
terapije. Nepokolebljiva odbrana postulata psihoanalize dovela je do toga da je
jedan deo njegovih učenika i sledbenika „pao u nemilost“ i stekao status
disidenata (Ferenci, Rajh, Rank...), drugi su nakon konflikata s Frojdom
odlazili svojevoljno i osnivali svoje škole, formulisali svoje teorije i
uvodili inovacije u psihoanalitičku praksu.
Teorije ličnosti Adlera, Junga,
Froma, K. Hornaj su predmet zasebnog izučavanja na ovom kursu. U ovom tekstu će
biti predstavljene Psihologija Ja (Ego psihologija) i Teorije objektnih odnosa.
Pored toga, uticajni pristupi savremenoj psihoanalizi su i Psihologija selfa i
Relaciona psihoanaliza.
Нема коментара:
Постави коментар