Ego psihologija / psihologija Ja (Hartman, Kris, Erikson)

Nasuprot Frojdovom shvatanju o primarnosti Ono u razvoju, strukturi i dinamici ličnosti, pojavljuju se mišljenja teoretičara i kliničara koji žele da istraže i naglase ulogu Ja u ukupnoj ličnosti. Oni se fokusiraju na razjašnjavanje razvoja principa realnosti, integrativne funkcije Ja, njegove sekundarne procese opažanja, mišljenja, pamćenja, delanja i na mehanizme odbrane. Ono što je ipak najvažnije jeste da se uvodi ideja o autonomiji Ja i njegovim autonomnim, neodbrambenim funkcijama koje služe prilagođavanju.

Hajnz Hartman, koji se smatra osnivačem psihologije Ja, smatra da u najranijem razvoju deteta postoji jedan nediferencirani stupanj u kojem se oblikuju i Ono i Ja. Dakle Ja ne nastaje iz Ono već oba sistema imaju svoje poreklo u urođenim predispozicijama. Oni nastaju nezavisno iz nediferencirane osnove, biofiziološke matrice. Za razliku od Frojdovog teorijskog pristupa u kome sukob zauzima centralno mesto, osnovu Hartmanovog učenja čini prilagođavanje koje definiše kao „primarni i recipročni odnos između organizma i sredine“. Hartman smatra da nisu sve funkcije Ja posledica sukoba nagonskih pokretača sa stvarnošću, već da postoje funkcije (opažanje, pamćenje..) koje postoje i pre sukoba, nezavisne su od njega i nekonfliktne.

Hartman je sa saradnicima dao novo shvatanje Ja i njegovog autonomnog razvoja, prikazao na najpotpuniji način nastanak, formiranje i razvoj Nad-ja, opisujući njegove razvojne prethodnike: internalizaciju, introjekciju i identifikaciju.

Pojam selfa

Nejasnoće u upotrebi ovog pojma imaju svoje poreklo u nejasnoj upotrebi pojma Ich (Ja, Ego) od strane Frojda. Ich se standardno u engleskoj literaturi prevodi latinskim pojmom Ego. U našem jeziku odgovara pojmu Ja. Frojd je Ja koristio i da bi označio osobu i intrapsihičku strukturu unutar osobe. Dakle, koristio ga je i u značenju subjektivnog iskustva sebe kao osobe i u značenju skupa funkcija i sadržaja unutar psihe. Postepeno se pojam Ja koristio prevashodno u ovom drugom smislu, tj. da se označi izvršni organ psihe u Frojdovoj koncepciji strukture ličnosti sačinjene od tri instance.

H. Hartman je probao da razjasni razliku između selfa i Ja tako što je definisao kontekst interakcije:

• Self je sama osoba i ona ulazi u interakciju s objektima. Self uključuje celokupnu psihičku organizaciju i telo, a u unutrašnjem svetu osobe predstavljen je brojnim pojedinačnim mentalnim predstavama o sebi (reprezentacijama) od kojih svaka predstavlja po jedan isečak našeg subjektivnog doživljaja nas samih. Celovit self je, prema tome, svojevrstan mozaik pojedinačnih reprezentacija selfa koje odražavaju naše pozitivne i negativne osobine.

• Ja je psihička struktura koja sadrži i Self i mentalne reprezentacije objekata.