Biografija

Sigmund Frojd ( 1856 - 1939) bio je prvorođeno dete u bečkoj porodici u kojoj su bili još dva sina i pet ćerki. Njegov otac, poput mnogih porodica u to vreme bio je veoma autoritativan. Kako bi se razumeo

nastanak Frojdove teorije, važno je razmotriti poreklo njegove porodice.
  Iako je Frojdova porodica bila siromašna i bili su prisiljeni na veoma oskudan život, njegovi roditleji preduzeli su sve kako bi podsticali njegove intelektualne kapacitete. On je imao mnogo interesovanja, ali njegove mogućnosti izbora bile su ograničene zbog njegovog jevrejskog porekla. Konačno se opredelio za medicinu. Samo četiri godine nakon diplomiranja na Bečkom univerzitetu, sa svojih 26 godina, na istom mestu dobio je prestižan položaj predavača.
1883. godine, stupa u psihijatrijsku službu. Zadužen za studiju o kokainu, otkriva, 1884, njegove analgetske odlike, predoseća njegova anasteziološka svojstva i testira ga na sebi. Frojd sebi stvara klijentelu među "nervno obolelima", većinom od histerije, koje leči, kao što se u to vreme obično činilo, elektroterapijom i hipnozom.Frojd je veći deo svog života posvetio oblikovanju i proširivanju svoje teorije o psihoanalizi. Zanimljivo je da najkreativnija faza njegovog života odgovara periodu kada je i sam imao ozbiljne emocionalne teškoće.
U svojim ranim 40-tim godinama imao je brojne psihosomatske poremećaje, izrazite strahove od smrti i druge fobije. U to vreme Frojd se posvetio teškom zadatku samoanalize. Istražujući značenje svojih snova, došao je do uvida u dinamiku razvoja ličnosti. Prvo je ispitivao uspomene iz svog detinjstva i otkrio intenzivno neprijateljstvo koje je osećao prema ocu. Sećao se svojih detinjih seksualnih osećanja prema majci koja je bila privlačna, puna ljubavi i zaštitnički nastrojena. Potom je na klinički način oblikovao svoju teoriju, opažajući pacijente tokom prerade njihovih ličnih teškoća u analizi.
Tokom istraživanja problema histerije kome se posvetio zajedno sa Jozefom Brojerom, proizašla je njihova zajednička knjiga “Studije na području histerije“ u kojoj postavljaju hipotezu da simptomi histerije proizlaze iz potisnutih sećanja i traumatskih događaja. Tu već nalazimo osnovne principe psihoanalize, pojmove nesvesnog, supstitucije, negacije, odbacivanja. onoga šti će se kasnije zvati psihoanalitička teorija. Nedugo nakon objavljivanja knjige (1895.), iz javnosti nepoznatih razloga, Frojd i Brojer prekidaju saradnju.
Frojd nije podnosio kolege koji su se odvojili od njegove psihoanalitičke doktrine. Nastojao je da sačuva kontrolu nad svojim pokretom izbacujući iz njega sve one koji su se usudili da izraze svoje neslaganje. Na primer, Karl Jung i Alfred Adler blisko su sarađivali sa Frojdom, ali svaki od njih je osnovao svoju terapijsku školu, nakon neslaganja sa Frojdom oko teorijskih i kliničkih pitanja.
Frojd je bio veoma kreativan i produktivan, često je radio i po 18 sati dnevno. Njegovi sabrani radovi objavljeni su u 24 knjige. Frojdova produktivnost bila je tako visoka sve do njegove pozne dobi, kada je oboleo od karcinoma usne duplje. Tokom poslednje dve decenije svog života, Frojd je bio 33 puta operisan. Umro je u Londonu 1939. godine.
Kao začetnik psihoanalize, Frojd se potvrdio kao intelektualni velikan. Stvorio je sasvim nove tehnike za razumevanje ljudskog ponašanja i dosada najobuhvatniju teoriju ličnosti i psihoterapije.
Sam Frojd je psihoanalizu kao metod lečenja niže vrednovao u odnosu na značaja tog metoda kao izvora naučnog značaja. On je takođe smatrao svoje učenje kao jedno od tri velike uvrede nanete ljudskom narcizmu: Kopernikova - rušenje uverenja da je Zemlja centar univerzuma, Darvinova - da je čovek životinjskog porekla, Frojdova - posmatranje čovekovog ponašanja kao upravljanog od strane nesvesnih sila, nad kojima se nema kontrola, i bacanja u senku čoveka kao razumno biće.