Ključni termin za objašnjenje dinamike ličnosti je sukob, tj. konflikt. Frojd je smatrao da je konflikt inherentan ljudskoj prirodi i da nema te analize koja može da ga iskoreni. Iz različitih sukoba proizilaze:
Frojd je smatrao da je ljudsko ponašanje motivisano snažnim unutrašnjim silama koje je nazivao Trieb ( u prevodu nagon, poriv, instinkt). Instinkt je svakako jedan od ključnih pojmova u objašnjenju ljudskog ponašanja. Instinkti su pokretački činioci ličnosti. Oni ne samo da nagone na ponašanje već određuju i njegov pravac. Instinkt sprovodi selektivnu kontrolu nad ponašanjem povećavanjem osetiljivosti osobe na određene vrste draženja. Gladna osoba je osetljivija na draži hrane, seksualno uzbuđena osoba je spremnija da odgovori na erotske draži.
Organizam naravno mogu da pokrenu i uticaji iz spoljašnjeg sveta, ali je Frojd smatrao da središnji izvori razdraženja u dinamici ličnosti igraju manje važnu ulogu od urođenih instikata. Spoljašnje draži stavljaju pred pojedinca manje zahteva i svakako i traže manje zahtevne oblike prilagođavanja nego potrebe. Spoljašnje draži je moguće izbeći, ali je nemoguće pobeći od potrebe.
Frojd je smatrao da je instinkt količina duševne energije. Svi instinkti zajedno čine ukupnu sumu duševne energije koja je dostupna ličnosti. Kao što je ranije rečeno, Id je rezervoar ove energije, a isto tako i sedište instikata. Id se može smatrati instancom koja isporučuje psihološku snagu za odvijanje raznovrsnih operacija ličnosti.
Instinkt ima četiri karakteristične odlike: izvor, cilj, objekat i pokretačku silu. Izvor je telesno stanje ili potreba. Cilj je uklanjanje telesnog razdraženja. Celokupna aktivnost koja se javlja izmedju želje i njegovog zadovoljenja podvedena je pod pojam objekta. To znači da objekat nije samo posebna stvar koja će zadovoljiti potrebu, već uključuje i celokupno ponašanje koje obezbeđuje neophodnu stvar.
Što se tiče broja instikata koji upravljaju ljudskim ponašanjem, Frojd je govorio o instinktu života (Eros) i instinktu smrti (Tanatos).
Instinkt života (Eros) služi održanju života i razmnožavanju vrste. Glad, žeđ i seks spadaju u ovu kategoriju. Oblik energije pomoću koje deluju instinkti života nazvan je libido. Frojd je, kao što je to opšte poznato najveću pažnju posvetio seksualnom instinktu. On je smatrao da ne postoji jedan seksualni instinkt već mnogo instikata. Pod time se podrazumeva da postoji izvestan broj odvojenih telesnih potreba koje dovode do porasta erotskih želja. Svaka od ovih želja ima izvor u različitim regionima tela koji se nazivaju erogene zone. Erogena zona je deo kože ili sluzokože izuzetno osetljive na nadražaj, koji kada se njime postupa na određen način otklanja podražaj i stvara osećanje prijatnosti. Usna duplja, analno područje i seksualni organi su erogene zone. Sisanje stvara oralnu prijatnost, pražnjenje analno zadovoljstvo, a trljanje genitalnu prijatnost. U detinjstvu seksualni instinkti su relativno nezavisni jedan od drugog, ali kada pojedinac stigne do puberteta oni teže da se spoje i da zajedno služe cilju reprodukcije.
Instinkt smrti (Tanatos) ili kako ga je Frojd zvao razarački instinkt, deluje mnogo manje upadljivo od instinka života. Činjenica da svaka osoba jednog dana umre, podstakla je Frojda da formuliše čuvenu izjavu: “Cilj sveg života je smrt”. On je smatrao da čovek ima želju, naravno nesvesnu, da umre. Njegova pretpostavka je da se želja za smrću zasniva na načelu postojanosti. Prema ovom načelu, svi živi procesi teže da se vrate u stabilnost neorganskog sveta. Važan izdanak instinkta smrti je agresivni nagon. Pod njime se podrazumeva samouništavanje usmereno napolje. Pojedinac se bori sa drugim ljudima i destruktivan je zbog toga što je želja za smrću blokirana snagama instinkta života, kao i drugim preprekama u ličnosti koje se suprotstavljaju smrti.
Нема коментара:
Постави коментар