Ego (Ja)

S obzirom da primarni procesi nisu dovoljni da bi se smanjila napetost organizma jer evidentno gladna osoba ne može jesti mentalne predstave hrane, na scenu stupaju sekundarni psihološki procesi i tada počinje da se oblikuje sklop drugog sistema ličnosti, Ego ili Ja. Ego nastaje zato što potrebe organizma zahtevaju odnos sa svetom stvarnosti. Da bi gladna osoba redukovala svoju napetost ona mora da zna razliku između slika hrane i aktuelnog opažanja hrane kakva postoji u spoljašnjem svetu. Nakon ovog ključnog razlikovanja neophodno je pretvoriti sliku u opažanje, što se postiže lociranjem hrane u okolini.
Ključna razlika između Ida i Ega jeste što Id zna samo za subjektivnu stvarnost dok Ego pravi razliku izmedju subjektivnog i stvari u spoljašnjem svetu. Ego funkcioniše po principu realnosti i deluje pomoću sekundarnog procesa. Cilj principa realnosti je da spreči pražnjenje napetosti dok ne bude otkriven odgovarajući objekat za zadovoljenje potrebe. Sekundarni procesi podrazumevaju realističko mišljenje i pomoću njih Ego pravi plan zadovoljenja potrebe koji testira nekom vrstom radnje da bi videlo hoće li delovati ili ne. Tako dakle, gladna osoba razmišlja gde bi mogla naći hranu i traži je na tom mestu. To se zove testiranje realnosti.
Za Ego se može reći da je razumsko i civilizovano. Posredstvom sekundarnih procesa Ego nastoji da zadovolji porive Ida, ali na takav način koji će uzeti u obzir zahteve koje nameće stvarnost. Ego pokušava da udovolji potrebama Ida i umanji napetost, ali na način koji će u sebe uključiti procenu mogućih posledica koje mogu da nastanu iz izvršene radnje. Pored toga, u realizovanju radnje Ego ima na umu i zahteve unutrašnjeg glasa, savesti (Superego). Dakle, može se zaključiti da Ego ma tri gospodara: nastoji da sprovede potrebe Ida u delo, udovoljava zahtevima spoljašnje realnosti i mora da se povinuje zahtevima koji dolaze od treće instance ličnosti- Superega.