Naučna javnost povezuje pojavu naučnog tretmana snova sa radovima Frojda
i objave njegove knjige Tumačenje snova, za koju mnogi smatraju
da je jedno od najznačajnijih psiholoških studija ikad napisanih. Frojd
međutim, u toj knjizi pominje, sa žaljenjem, da je dotadašnja psihološka
literatuta o snovima tako obimna da je on, i pored sve prilježnosti i
dobre volje, nikako ne može obuhvatiti u jednom dovoljno iscrpnom pregledu,
zato što je ona “toliko rasturena i što zalazi u mnoge druge oblasti”.
Ono što je navelo Frojda da o snovima piše posebne studije u više navrata,
pored jedinstvenog i nepromenljivog stava o njima jeste i ono najopštije-da
oni imaju skriven smisao. Kao što je poznato, Frojd smatra da san
ima manifestni, površinski vid priče iza kojeg se krije njegov latentni,
skriveni i pravi smisao. Čovek je svesno zaokupljen svojim manifestnim
vidom sna, dok u stvari latentni sadržaj sna obavlja pravi rad. A zadatak
sna je da otkloni nadražaje, da uljuljka ličnost u prividni mir i bezbednost
da se ne bi “latentne misli sna podvrgle kontroli od strane cenzure.”
U docnijim radovima Frojd spominje već dva zadatka sna. Prvi je “Ispunjenje potisnute želje”, a drugi nastavak “Predsvesne misaone delatnosti dana ispunivši sebe proizvoljnim sadržajem da izrazi neku nameru, opomenu, rasuđivanje i ponovno ispunjenje želje.”
Posebno značajan deo Frojdove teorije o snovima odnosi se na takozvani “rad sna”. Pod radom sna podrazumevaju se mehanizmi koji se svode uglavnom na postupke sažimanja, pomeranja, obrtanja i predstavljanja kroz simbole. Rad sna znači obradu materijala sna kako bi on iz latentnog prešao u manifestni oblik, dakle neka vrsta maskiranja.
O tome koliko se snovi pamte, o emocijama koje prate snove Frojd ima dosledan stav: pamte se važni snovi, u njima najvažniji deo je i najjasniji, najživlji i sa najviše detalja; to je po njemu “Središte misli sna”.
Nesumljivo je da je Frojdovo Tumačenje snova izvršilo uticaj na psihologiju snova, a kasnija kognitivna psihologija snova koristila je skoro bez izuzetka Frojdove ideje
.
U docnijim radovima Frojd spominje već dva zadatka sna. Prvi je “Ispunjenje potisnute želje”, a drugi nastavak “Predsvesne misaone delatnosti dana ispunivši sebe proizvoljnim sadržajem da izrazi neku nameru, opomenu, rasuđivanje i ponovno ispunjenje želje.”
Posebno značajan deo Frojdove teorije o snovima odnosi se na takozvani “rad sna”. Pod radom sna podrazumevaju se mehanizmi koji se svode uglavnom na postupke sažimanja, pomeranja, obrtanja i predstavljanja kroz simbole. Rad sna znači obradu materijala sna kako bi on iz latentnog prešao u manifestni oblik, dakle neka vrsta maskiranja.
O tome koliko se snovi pamte, o emocijama koje prate snove Frojd ima dosledan stav: pamte se važni snovi, u njima najvažniji deo je i najjasniji, najživlji i sa najviše detalja; to je po njemu “Središte misli sna”.
Nesumljivo je da je Frojdovo Tumačenje snova izvršilo uticaj na psihologiju snova, a kasnija kognitivna psihologija snova koristila je skoro bez izuzetka Frojdove ideje
.
Нема коментара:
Постави коментар